Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, koji je stupio na snagu u maju 2023. godine, uveo je niz značajnih novina i zahtevnijih obaveza za poslodavce u Srbiji. Iako je prvobitni prelazni rok za usklađivanje isticao 7. maja 2025. godine, zakonodavni okvir je nedavno izmenjen, što je poslodavcima ostavilo više vremena za organizacionu i finansijsku pripremu.

Usvojenim izmenama, primena četiri ključna podzakonska akta (pravilnika) odložena je do 1. jula 2026. godine. U nastavku sledi pregled odloženih obaveza, ali i onih koje su uveliko na snazi i čije nepoštovanje povlači stroge prekršajne sankcije.

Koji pravilnici se odlažu do jula 2026. godine?

Produžetak prelaznog roka odnosi se isključivo na tehničku primenu sledećih akata:

1. Pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj sredini;

2. Pravilnika o postupku pregleda i provere opreme za rad i ispitivanja instalacija;

3. Pravilnika o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na visini;

4. Pravilnika o načinu vođenja i rokovima čuvanja evidencija u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Važno je napomenuti da odlaganje primene ovih pravilnika ne znači i suspenziju samog Zakona. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu je na snazi i obavezuje sve poslodavce.

Akt o proceni rizika – osnovna zakonska obaveza za svakog poslodavca

Prema članu 16. Zakona, poslodavac je dužan da donese Akt o proceni rizika u pisanoj formi za sva radna mesta u radnoj sredini. Ovaj dokument predstavlja temelj sistema zaštite i mora sadržati analizu svih potencijalnih opasnosti, konkretne mere za njihovo otklanjanje, kao i rokove i lica odgovorna za sprovođenje tih mera.

Kaznena politika za neposedovanje ovog akta je izuzetno stroga. Ukoliko se utvrdi nepoštovanje ove obaveze, zaprećene su kazne za pravna lica u iznosu od 1.500.000 do 2.000.000 dinara, za preduzetnike od 400.000 do 500.000 dinara, dok se odgovorna lica, kao i fizička lica koja radno angažuju druga lica, kažnjavaju iznosima od 50.000 do 150.000 dinara.

Obavezno osiguranje zaposlenih: Trenutno važeća praksa

Član 67. Zakona propisuje obavezu poslodavca da svoje zaposlene osigura za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti, radi obezbeđivanja naknade štete, pri čemu troškovi premije padaju isključivo na teret poslodavca.

Iako poseban zakon koji bi bliže uredio uslove i postupke ovog osiguranja još uvek nije donet, Uprava za bezbednost i zdravlje na radu zauzela je stav da obaveza osiguranja postoji već sada. Prema njihovom mišljenju, do donošenja posebnog zakona (lex specialis), osiguranje se mora sprovoditi u skladu sa važećim Zakonom o osiguranju.

Poslodavci koji ne postupe po ovoj odredbi suočavaju se sa rizikom od prekršajnih kazni koje za pravna lica iznose od 1.000.000 do 2.000.000 dinara. Pored prevencije inspekcijskih sankcija, polisa osiguranja u praksi predstavlja i mehanizam zaštite poslodavca od potencijalnih imovinsko-pravnih zahteva u slučaju nastanka štetnog događaja.

Pojam poslodavca prema novom Zakonu – ko se (ne) smatra poslodavcem

Zakon poslodavcem smatra svako pravno lice, preduzetnika, kao i fizičko lice koje zapošljava ili radno angažuje druga lica (izuzev za kućno pomoćno osoblje i porodična poljoprivredna gazdinstva).

Sa druge strane, samozaposleni preduzetnici (npr. paušalci ili preduzetnici sa ličnom zaradom koji nemaju zaposlena lica) ne smatraju se poslodavcima u smislu ovog Zakona. Samim tim, oni nemaju obavezu donošenja Akta o proceni rizika niti sklapanja polise osiguranja, ali su svakako dužni da poznaju i poštuju opšta pravila bezbednosti radi zaštite sopstvenog zdravlja i zdravlja drugih lica u radnoj sredini.

Preporučeni praktični koraci za usklađivanje

Iako je formalni rok za usklađivanje sa novim pravilnicima pomeren za jul 2026. godine, u praksi se preporučuje blagovremeno pristupanje organizacionim i finansijskim pripremama:

1. Organizacione pripreme: Sistematska izrada ili revizija Akta o proceni rizika i usklađivanje prateće dokumentacije zahteva vreme, zbog čega se preporučuje pravovremeno angažovanje lica za bezbednost i zdravlje na radu.

2. Finansijsko planiranje: Preporučuje se da se troškovi polisa osiguranja zaposlenih, kao i eventualne nabavke nove zaštitne opreme, uvrste u poslovne budžete pre isteka zakonskih rokova.

Blagovremena priprema ne samo da osigurava bezbedno radno okruženje za zaposlene, već predstavlja i osnovni mehanizam za umanjenje pravnih i finansijskih rizika u poslovanju.